Iz neobjavljene zbirke poezije za decu
U STAROM KREDENCU
U zelenom kredencu kocke šećera
još uvek stoje i čekaju te retke sate
da po njih male ruke svrate.
Raduje se tad bakino srce,
peva i pleše,
kad male stope da je posete
reše.
Keksi u sredini plakara zabava su
prava, a naročito iz saksija cveće
kad preko prozora preleće.
Tad znaju svi da napast je mala
sakrila se iza ormara, pa nestašluke
nove smišlja i pravi, čekajući baku
da ga od grdnje izbavi.
U zelenom kredencu kutija keksa
još uvek čeka i sama stoji, za sve one
izgubljene godine, što usamljena broji.
I kocka po kocka šećera što se otapa
u čaju od žutih kamilica, slika je bake
na prozoru i sunca na njenom obrazu.
No comments:
Post a Comment