PROMOCIJA ROMANA ČETIRI PORTRETA SA KOSANČIĆEVOG VENCA
KUĆA ĐURE JAKŠIĆA
8. APRIL 2017.
19h
Učestvuju:
Goran Mitrašinović, izdavač i urednik, Dušan Varićak, recenzent, Miroslav Vasić, kulturolog i novinar, Ivana Minić, arheolog i novinar, Jelena Dimitrijević, doktorant filozofije
Moderator:
Julija Nikolić
Gosti:
Instrumental na gitari: Mirko Kluz
PROMOCIJA ČASOPISA ZA UMETNOST I KULTURU ZVEZDANI KOLODVOR
http://www.pokazivac.com/casopis-za-umetnost-i-kulturu-zvedani-kolodvor.html
SARA–ROMAN O BEOGRADU
Zorica Tijanić: O knjizi Miroslava
Lj. Rankovića
Prvi roman slikara, fotografa i pisca, Miroslava Lj. Rankovića, nakon objavljene knjige priča „Grad koji je sačuvao dušu“, „Sara“ je emotivna priča o devojci čiji su roditelji svojevremeno emigrirali u Kanadu. Nakon završenih studija, Sara se vraća u Beograd zbog nasledstva, koje joj baka ostavlja u nadi da će odlučiti da ostane. Grad, stan i bakino pismo u njoj bude snažna osećanja, sećanja na mesto rođenja, prijatelje, detinjstvo i odrastanje koji su ostali duboko urezani u njenoj svesti. Grad koji je prima u zagrljaj ima posebnu magiju i ona odlučuje da ostane i započne svoj život, na mestu gde se život njene bake završio.
Zašto sam nazvala ovu malu recenziju „Roman o Beogradu“? Razmišljala sam dugo i ništa mi nije delovalo prikladnije. U knjizi se dogodio čaroban spoj književnosti i slikarstva. Roman jeste o Sari, ali zapravo negde osećam i na stranicama knjige doživljavam Beograd u ulozi glavnog junaka, kao „Grad koji ima dušu“, grad oko kojeg se centralna radnja odvija. Kao što je u romanu Ive Andrića „Na Drini ćuprija“ najistaknutije središte i simbol dešavanja – most, ovde je Beograd, kao grad istaknut i to na neki način „Saru“ svrstava u tip romana hronike, pisan na osnovu istorije i tradicije.
Sara u svojim šetnjama otkriva lepotu i nadoknađuje sve ono propušteno odrastajući u dalekoj Kanadi. Zašto Kanada? Hladna i daleka, nasuprot toplini Beograda, i njegovih stanovnika koji se raduju malim stvarima, uvek raspoloženi za prijatan razgovor, neposredni i otvoreni, u pokretu. Njegove ulice su uvek prepune ljudi, a oni susretljivi i spremni da pomognu.
Iako neko ko je situiran, Sara je skromna i jednostavna devojka, koju raduju sitnice i uživa u malim prijatnostima. Okom umetnice pronalazi svuda lepotu, iz koje crpi inspiraciju za kreacije koje stvara.
Miroslav Lj. Ranković, slikar i fotograf u ulozi pisca uspešno dočarava emotivnu priču čija je poruka duboka. Naizgled, iako sve deluje savršeno u Sarinom životu, nasledstvo i obrazovanje, njoj ostaje da pronađe smisao u životu i da se izbori za svoju egzistenciju i karijeru. Kao i većina mladih koji traže ljubav i posao, i sama je orijentisana je ka tome. Tu i jeste jedna od poruka koju roman nosi, imati hrabrosti i napraviti presek u životu, hrabro započeti novu priču, bez podrške, izboriti se za svoje mesto. Ona je puna samopouzdanja i traži svoj put kucajući na mnoga vrata, koja joj se i otvaraju, što je još jedna poruka ili pouka iz Evanđelja.
Ljubav je tema knjige od samog početka. Pristuna je u svakom slovu knjige, od malih trenutaka i mirisa jutra do kasnog predvečerja. Sara uživa u prvoj jutarnjoj kafi, šetnji, doručku, ume da obogati svaki svoj deo dana. Buni se protiv hladnoće u odnosima s ljudima. Tu je pisac zagrebao po površini problema u muško-ženskim odnosima, što je danas veoma kompleksna tema u smislu otuđenja i prepreka da se tradicija braka nastavi. Ona primećuje da nema mnogo parova na ulici: „Često je posmatrala zaljubljene parove u šetnji i kafeima. Primećivala je nedostatak pažnje, grubost i činjenicu da ih je veoma malo. Devojke su uglavnom sedele same kao i momci. Bile su veoma privlačne trudeći se da oskudnom garderobom istaknu svoje atribute, a momci su delovali potpuno nezainteresovano za njih.“ (str. 29) Takođe ona je modni dizajner i primećuje način odevanja, boje i druge modne detalje.
Vremenski okvir radnje romana odvija se u poznu jesen, za mene najlepše godišnje doba u Beogradu, iako grad u bilo kom godišnjem dobu ima poseban kolorit; u jesen obiluje paletom zlatno-žutih i crvenih boja. Fascinirana lepotom Beograda, svoje šetnje provodi u botaničkoj bašti, ispijajući kafu u „Znaku pitanja“ na Kosančiću, zatim u „Maderi“ i tako dalje. Pisac nas vodi neprekidno u obilazak grada. Ulaskom u proleće, grad poprima posebne mirise i pleni lepotom, koja je opevana u mnogim stihovima pesnika.
Jedan od opisa: „Proleće je već otvorilo prve pupoljke i listove drveća. Grad je poprimio sasvim drugačiji prijatniji miris.
Šetnje botaničkom baštom pretvarale su se u posete galeriji prirode koja je svakodnevno menjala postavku novim bojama cvetova i mirisa. Iz jezerceta japanskog vrta izranjali su najpre pupoljci a zatim i predivni cvetovi lokvanja oko kojih su plivale crvene ribice i poneka kornjača. Često je viđala fotografe kako snimaju zaljubljene parove pred venčanje....“ (str. 70). „Odlučila se za rutu pored Dunava oduševljavajući se pogledom... Crkvice pored kojih je prolazila bile su obnovljene, bogato ograđene i prošarane raznobojnom opekom.“
Radnju romana prati opis predela, koji nam dočaravaju priču i željno iščekujemo nastavak. Roman se čita u jednom dahu. Pisac se čitaocu obraća iz perspektive ženskog lika, kao pripovedač i to veoma uspešno, izbegavši zamke patetičnosti ili sladunjavosti.
Njegova potreba da nas prošeta po Beogradu i njegovoj okolini na neki način daje romanu putopisni karakter iako je delimično autobiografska priča njemu posebno bliske osobe. Vera i tradicija se takođe prožimaju u opisima manastira koje Sara obilazi.
Ljubavna priča, pre svega, sa elementima nostalgičnosti, ima poruku za sve one koji su daleko od rodnog grada, koji su otišli i koji mu se uvek vraćaju, da je Beograd grad otvorenog srca i da se u njemu uvek može pronaći ljubav i smisao života.
U jednom od svojih intervjua Miroslav Lj. Ranković je izjavio da je njegov zadatak da svetlošću opiše lepotu Beograda. Moglo bi se reći da mu je to u potpunosti uspelo u ovom romanu. Miroslav Lj. Ranković iza sebe ima objavljenu knjigu priča „Grad koji je sačuvao dušu“, a „Sara“ je samo očekivani nastavak i priča pretvorena u najsloženiji prozni oblik - roman. Knjigu toplo preporučujem svima koji žele da provedu predstojeće jesenje večeri „šetajući sa Sarom“ kroz voljeni grad.
